На данашњи дан, 15. августа 1883. године у славонском месту Врпоље рођен је вајар Иван Мештровић.

Детињство је провео у далматинском селу Отавице код Дрниша, у сеоској католичкој породици, одрастајући уз епске народне песме, историјске приче и пансловенску идеју. Последњих година XIX века постао је шегрт у каменорезачкој радионици Харолда Билинића у Сплиту, одакле је школовање наставио на бечкој Академији ликовних уметности. Убрзо пошто је почео да излаже своја дела 1904. године, почео је добро да зарађује и да учествује на међународним изложбама. Од 1908. године живео је у Паризу, где је поред осталог интензивно радио на циклусу Краљевића Марка и делу Видовдански храм, које је 1911. године изложио на Међународној изложби у Риму и добио прву награду за скулптуру, али које никада није преточено у споменик и чија се макета данас налази у Крушевцу.

Наредних година боравио је у Београду и Риму, а током Првог светског рата је, поред тога што је био уметнички активан у Француској, Британији и Швајцарској, био ангажован и политички.

Између два рата живео је у Југославији, углавном у Загребу и Сплиту, био професор и ректор на загребачкој Академији ликовних умјетности, и израдио мноштво скулптура и споменика. Наставио је да излаже и у иностранству, а двадесетих година је путовао, излагао и стварао у Сједињеним Америчким Државама.

Други светски рат у Југославији га је затекао у Сплиту, одакле је отишао у Загреб и био интерниран од стране усташа. Ипак је пуштен, а онда је уз помоћ Ватикана напустио НДХ, прешавши прво у Италију, па у Швајцарску, те после рата у САД, чији је постао држављанин, професор на Универзитету и члан Америчке академије за уметност и књижевност. У Југославију је дошао само у једну кратку посету 1959. године.

Иван Мештровић умро је у 24. јануара 1962. године у Саут Бенду у САД, а посмртни остаци су му пренети и сахрањени у гробници у Отавицама, коју је сам изградио у међуратном периоду.

Дела овог вајара данас се налазе у многим градовима, галеријама и музејима у свету, а међу најпознатијим његовим радовима који се налазе у Србији, свакако су београдски Победник, Споменик незнаном јунаку на Авали, Споменик Светозару Милетићу у Новом Саду, бисте Николе Тесле, Милош Обилић из Народног музеја у Београду и други.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1824. године рођен је књижевник Јован Илић;
1929. године умро је трговац и велики добротвор Београдског универзитета Лука Ћеловић;
1949. године умро је књижевник, песник, сликар и дипломата Растко Петровић.