На данашњи дан, 1. новембра 1842. године у Шапцу је рођен научник, државник и академик Стојан Новаковић. Нижу гимназију је завршио у родном граду, а вишу и Лицеј у Београду, након чега је 1865. године постављен за професора гимназије и изабран за члана Српског ученог друштва. Од 1869. године радио је у Народној библиотеци у Београду и током свог боравка на том месту успео је да се избори да се законом обезбеде три обавезна примерка сваког издања Библиотеци, као и да се помогне развој школских и народних библиотека. Био је потом професор на Великој школи, а у три мандата је именован и за министра просвете, одакле је спровео реформу средњег образовања у Србији, поделивши између осталог гимназију на природни и друштвени смер. Био је један од оснивача Напредне странке, председник владе, члан Државног савета, посланик у Цариграду, Паризу и Петрограду, а у време Анексионе кризе био је председник концентрационе владе. По завршетку Првог балканског рата био је шеф српске делегације која је у Лондону закључила мир са Турском. Године 1906. постао је председник Српске краљевске академије, што је остао до своје смрти, а био је и члан Руске академије наука. Од 1865. године издавао је и уређивао часопис “Вила”, а 1892. године изабран је за првог председника Српске књижевне задруге. Поред бављења српском, и словенском филологијом, књижевношћу и историјом, те писањем дела из тих области, Новаковић је писао и песме, романе, а радио је и преводе. Преминуо је током Првог светског рата, 1915. године у Нишу, а нека од дела из његовог богатог опуса су: Васкрс државе српске, Срби и Турци XIV и XV века, Историја српске књижевности, Законик Стефана Душана цара српског и друге.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1886. године у Београду је основана Српска краљевска академија;
1918. године Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила је Београд;
1944. године Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић су у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину;
1952. године рођен је Борислав Бора Ђорђевић, фронтмен бенда “Рибља чорба”.