На данашњи дан, 30. децембра 1864. године у Луци Шипанској, поред Дубровника, рођен је сликар и академик Марко Мурат.

Основну школу и гимназију је завршио у Дубровнику, после чега је три године студирао теологију у Задру, где је у атељеу фратра и сликара Јосипа Росија добио основно ликовно образовање.

Након што је 1886. године добио стипендију за сликарске студије, отишао је на Академију ликовних уметности у Минхен, где је дипломирао 1893. године. Тада се вратио у Дубровник, а наредне четири године живео је наизменично у Дубровнику, Београду и Новом Саду, да би од 1898. године и коначно прешао у Србију, и са краћим прекидима остао у Београду до Првог светског рата.

Радио је као наставник цртања у Другој београдској гимназији и професор Уметничко-занатске школе у Београду, ангажован је на уметничким пословима, у организацијама и излагању на домаћим и светским изложбама, као и покретању акција за оснивање уметничких удружења.

Године 1898. је учествовао у оснивању Удружења српских уметника за пластичне уметности и музику у Београду и био један од уметника који су 1900. године представљали Србију на Светској изложби у Паризу, на којој је добио и награду за своју историјску композицију Улазак цара Душана у Дубровник.

Био је и један од оснивача Друштва српских уметника Лада 1904. године, члан Друштва српско-хрватских уметника Медулић и члан Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства у Београду.

За време Првог светског рата је био у логорима Болдогасоњ и Нежидер, а након рата је постао управник Надлештва за уметност и споменике и конзерватор уметничко-историјских споменика у Дубровнику и околини.

Био је члан Удружења ликовних уметника Београда и члан Српске краљевске академије.

У његовом сликарском опусу доминирају пејзажи, посебно из околине Дубровника, затим портрети и историјске композиције, које је насликао у тренуцима буђења националне свести и које су величале српску средњевековну прошлост.

Један је од оних уметника који су на своја платна увели природну светлост и на тај начин постали зачетници пленеризма код нас, утрвши тако пут новим и модерним тенденцијама.

Уз Надежду Петровић, Косту Милићевића и још неке сликаре, сматра се једним од најзначајнијих представника српске уметности с краја XIX и почетка XX века.

Марко Мурат је преминуо 14. октобра 1944. године у Дубровнику.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1847. године умро је песник Сима Милутиновић Сарајлија;
1922. године рођен је глумац, песник и преводилац Љубиша Бачић-Баја;
1977. године рођен је ватерполиста Александар Ћирић;
1992. године умро је књижевник и академик Михаило Лалић;
2007. године умро је маестро Душан Миладиновић.