На данашњи дан, 7. октобра 1877. године у Ореовици код Пожаревца је рођен песник Војислав Илић Млађи.

Након основне школе у родном селу и гимназије у Пожаревцу, у Београду је на Великој школи завршио Правни факултет. Службовао је потом као судски писар у Чачку, Крушевцу, Јагодини, Алексинцу и Ћуприји, да би 1919. године био постављен на место секретара Апелационог суда у Београду.

Био је потом помоћник управника Народне библиотеке Србије и до пензионисања инспектор у Министарству правде. У књижевности се јавио као врло млад, писао је поезију, књижевне критике и преводио са руског, француског и немачког језика, објавивши више од четрдесет књига.

Између два светска рата је био међу најцењенијим песницима, а поред бројних родољубивих, завичајних, љубавних, религиозних, краљевских и дечјих песама, аутор је стихова на српском војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну, као и многих епитафа на београдском Новом гробљу.

Војислав Илић Млађи је умро током Другог светског рата, 22. маја 1944. године у Београду и сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу, а његово дело је после рата дуго било заборављено.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године завршен је Први српски устанак;
1895. године рођен је музичар и диригент Властимир Павловић Царевац;
1897. године рођен је новинар Боривоје Бора Јовановић;
1914. године рођен је књижевник и академик Михаило Лалић;
1915. године мајор српске војске Драгутин Гавриловић, издао је чувену заповест браниоцима Београда;
1928. године откривен је Победник на Калемегдану;
1932. године рођен је архитекта и сликар Синиша Вуковић;
1953. године завршила је живот књижевница, преводилац и професорка Аница Савић Ребац;
1969. године основане су Београдске музичке свечаности – БЕМУС;
2005. године умро је вајар Јован Солдатовић.