На данашњи дан, 27. септембра 1874. године у Корбову рођен је будући педагог и оснивач специјалног школства у Србији Вељко Рамадановић.

Основну школу и нижу гимназију учио је у Крагујевцу, а наставио у Београду. Одатле је отишао у Праг да се школује за графичара, али је тамо ипак завршио учитељску школу и специјализовао се за наставу са слепом и глувом децом.

У Србију се вратио 1896, исте те године отворио први српски завод за глувонему децу у Пожаревцу и прилагодио Брајеву азбуку српском језику, у намери да отвори и школу за слепе. Нажалост, због лоших материјалних услова школа је затворена две године касније, а он је пар година радио у школи дома сироте и напуштене деце у Београду. Био је потом чиновник на многим местима, те начелник неколико срезова, а дао је и велики допринос током Првог балканског рата, као и у организовању управе и административне власти у новоослобођеним крајевима. Током Првог светског рата прешао је Албанију и стигао до Крфа, да би у Бизерти основао прву српску школу за ослепеле и оглувеле српске ратнике. Влада је 1918. године озваничила његову Брајеву азбуку за српски језик, па је издао и први српски буквар за слепе. Годину дана касније школа је смештена у Земун, где се и данас налази, а он је поред оснивања других школа за особе са инвалидитетом у многим нашим градовима, основао и први часопис на Брајевом писму, први дефектолошки часопис у тадашњој држави, Свесловенско удружење дефектолога, колонију слепих земљорадника и отворио дом и пансион за доживотни смештај слепих у Земуну, највећи те врсте на Балкану.

Путовао је по свету и учествовао на бројним конгресима, па је тако из Њујорка у Београд довео слепу и глуву књижевницу Хелен Келер, која је одржала предавање на Београдском универзитету, а састајао се и са Пупином, који је донирао школу. По капитулацији Југославије 1941. године, основао је избеглички дом слепих ученика са школом, при Школи за глуве Краљ Дечански у Београду, али је убрзо био ухапшен од стране Гестапоа и затворен у Бањичком логору. Након интервенције пријатеља пуштен је после два месеца испитивања и мучења, али ипак крај те окупације није дочекао, пошто је умро 21. јула 1943. године.

Вељко Рамадановић, за свој рад вишеструко је одликован, и иза себе је оставио многе чланке, текстове и књиге, а једна улица у Београду, као и школа за ученике оштећеног вида у Земуну данас носе његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1186. године склопљен је уговор између Стефана Немање и Дубровника;
1844. године рођен је писац, политичар и академик Светомир Николајевић;
1845. године рођен је лекар, професор и политичар Лазар Докић;
1901. године рођен је комуниста и револуционар Иван Милутиновић;
1902. године рођен је песник, припадник надреализма, и критичар Милан Дединац;
1940. године Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио;
1947. године у Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија – Информбиро;
2007. године умро је градоначелник Београда Ненад Богдановић.