На данашњи дан, 19. маја 1892. године, у Београду је рођен песник, драмски писац и књижевни критичар Милутин Бојић.

Школовао се у Београду и апсолвирао на Филозофском факултету. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, када се са војском повлачио преко Албаније.

Иако је живео само 25 година, иза себе је оставио четири књиге песама, више драма, а бавио се и позоришном и књижевном критиком.  Драму Урошева женидба носио је са собом преко Албаније, а штампао ју је на Крфу, док је збирку песама Песме бола и поноса објавио у Солуну. Из ове збирке је и његова најпознатија песма Плава гробница, посвећена страдању српских ратника.

Он сам лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева и уз звуке војничких труба спуштају их у море. Милутин Бојић није дочекао ослобођење и повратак у Србију. Разболео се од туберкулозе. Иако је ишао у Француску на лечење, преминуо је 8. новембра 1917. године у Солуну, где је био сахрањен на Српском војничком гробљу у Зејтинлику.

Његови посмртни остаци пренети су 1922. године у Београд и сахрањени у породичној гробници на Новом гробљу.

Споменик Милутину Бојићу, подигнут 1977. године, налази се на углу улица Палмотићеве и Милутина Бојића, у близини куће у Хиландарској у којој је песник живео.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1890. године рођен је сликар, графичар и један од твораца савремене југословенске карикатуре Петар Пјер Крижанић;
1898. године рођена је етномузиколог Даница Јанковић;
1929. године умро је један од првих српских виртуоза на виолини Драгомир Кранчевић;
2006. године умро је професор и академик Владимир Пантић.