На данашњи дан, 9. октобра 1857. године у Дубровнику је рођен књижевник, правник и академик Иво Војновић.

У  Сплиту је похађао основну школу, у Сплиту и Загребу гимназију, да би у Загребу завршио и Правни факултет и постао државни чиновник. Све то време бавио се и писањем. Након две и по деценије чиновничке каријере и многих промена пребивалишта, 1911. године постао је драматург Хрватског земаљског казалишта у Загребу. По избијању Првог светског рата био је ухапшен и одведен у шибенички затвор, одакле је наредне године, због тешког здравственог стања, пребачен у загребачку болницу, где је остао до краја рата.

Живео је потом у Београду, Загребу и Дубровнику, а лечио се и у Француској. Нажалост, није успео да се излечи. Tешко болестан и слеп умро је 31. августа 1929. године у Београду. Пет година пред смрт постао је члан Српске краљевске академије, а нека од његових најзначајнијих дела су Дубровачка трилогија, Еквиноциј, Смрт мајке Југовића, Лазарево васкрсење и друга.

Иво Војновић је уз велике почасти сахрањен у Дубровнику, а данас се по њему зову улице у неколико наших градова.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године рођен је научник, проналазач, академик и добитник Пулицерове награде Михајло Пупин;
1882. године рођен је књижевник, дипломата, академик и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић;
1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар Карађорђевић;
1936. године рођена је рукометашица, тенисерка и тениски тренер Јелена Генчић;
1944. године почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата;
1996. године умро је драмски писац Александар Поповић;
2012. године умро је вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности Коста Богдановић.