На данашњи дан, 15 .августа 1824. године у Београду је рођен књижевник Јован Илић. Након основне школе у Београду, гимназију је учио у Крагујевцу, лицеј у Београду, а филозофију у Еперјешу и Бечу. Уз Книћанина је учествовао у догађајима и борбама 1848. године у данашњој Војводини, а по повратку у Србију био је писар Државног савета, коректор, професор, члан Великог савета министарства правде и државни саветник. Као књижевник, један је од значајнијх представника романтизма код нас, а његово дело представља спој народне лирике и уметничке поезије у којој преовлађују источњачки мотиви. Објавиио је неколико збирки песама, романтично-идилични спев „Пастири“ и збирку источњачких песама „Дахире“. Живео је у Београду, а у његовој кући на Дорћолу окупљали су се оновремени истакнути представници културног и уметничког живота Србије, попут Матоша, Сремца, Веселиновића и других, док су се и његови синови Милутин, Драгутин, Војислав и Жарко такође бавили књижевним радом. Јован Илић је умро 12. марта 1901. године и сахрањен је на београдском Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1883. рођен је вајар Иван Мештровић, аутор многих знаменитих дела код нас, међу којима је и Споменик Победнику на Калемегдану у Београду;
1929. године умро је трговац и велики добротвор Београдског универзитета, Лука Ћеловић;
1949. године умро је књижевник, песник, сликар и дипломата Растко Петровић.