На данашњи дан, 7. октобра 1914. године у Трепчи је рођен књижевник и академик Михаило Лалић.

Рано је остао сироче, а након основне школе у родном месту и гимназије у Беранама, уписао је Правни факултет у Београду. Политички се ангажовао и средином тридесетих година постао члан СКОЈ-а и КПЈ, те је више пута био хапшен и затваран.

По избијању рата у Југославији, отишао је за Црну Гору, где је 1942. године био заробљен од стране четника. Девет месеци касније, маја 1943. године немачка војска га је заједно са његовим тамничарима одвела у заробљеништво у Солун, одакле је побегао крајем августа 1944, и прикључио се грчким партизанима, да би се крајем те године вратио у Црну Гору.

После рата је радио у Београду као уредник у Борби и од 1955, до пензионисања, као уредник у Нолиту. Своје прве радове – песме и краће приповетке, објављивао је још пре Другог светског рата у новинама Студент, Политика, Правда и Зета, а након ослобођења се у свом књижевном раду определио за ратну тематику и слике из НОБ-а у Црној Гори.

За своје стваралаштво је добио многе награде и признања, међу којима су Његошева награда, НИН-ова награда, Награда библиотеке Србије, Октобарска награда града Београда, Награда Удружења књижевника Србије, Награда АВНОЈ-а и друге.

Дела су му преведена на више страних језика, а нека су, као Лелејска гора и Хајка, и екранизована.

Михаило Лалић, такође и редовни члан САНУ, умро је 30. децембра 1992. године у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године завршен је Први српски устанак;
1895. године рођен је музичар и диригент Властимир Павловић Царевац;
1915. године мајор српске војске Драгутин Гавриловић издао је чувену заповест браниоцима Београда;
1953. године завршила је живот књижевница, преводилац и професорка Аница Савић-Ребац;
1969. године основане су Београдске музичке свечаности (БЕМУС);
2005. године умро је вајар Јован Солдатовић.