На данашњи дан, 29. септембра 1839. године у Београду је рођен археолог, историчар уметности и академик Михаило Валтровић. Након завршеног Лицеја отишао је на студије архитектуре у Карлсруе, а по повратку у Србију је, после рада у грађевинској струци, постао први наставник археологије на Великој школи у Београду. Постао је и управник Народног музеја, те је на том положају осмислио модерну концепцију ове установе, обезбедивши при том и зграде за смештај. Примењивао је савремене принципе музеологије, школовао музејски кадар, израђивао прве стручне каталоге музејских збирки и организовао музејску делатност кроз предавања и изложбе. Био је редовни члан Српске академије наука од њеног оснивања, а један је и од оснивача Српског археолошког друштва и, заједно са Драгутином Милутиновићем, међу најзаслужнијима за истраживање српске средњовековне архитектуре, скулптуре, сликарства и уметничко-занатлијских предмета из средњег века. Археолошка истраживања је спроводио у Костолцу, Нишком граду, Барајеву, Брестовику, Бањици, Љубостињи, Радошину и Крушевцу. Покренуо је и уређивао часопис Старинар, у коме је објавио највећи број својих радова из области праисторијске, класичне и средњовековне археологије и историје уметности, а бавио се и ликовном критиком. Михаило Валтровић преминуо је 1915. године у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1851. године рођен је новинар и публициста Димитрије Мита Ценић;
2010. године умро је композитор Војислав Воки Костић.