На данашњи дан, 24. августа 1874. године у Новом Саду је рођен историчар, професор, први српски енциклопедиста и академик Станоје Станојевић. Након школовања у родном граду отишао је на студије у Беч, по чијем се окончању усавршавао у Немачкој, Русији и Турској, где је крајем XIX века радио као професор у српској гимназији у Цариграду. Био је доцент српске историје на Великој школи, а када је она прерасла у Београдски универзитет изабран је прво за ванредног, а онда и за редовног професора Народне историје, што је остао до краја живота. Био је учесник балканских и Првог светског рата, а по преласку Албаније боравио је у Петрограду, Паризу и Лондону, где је радио на тамошњим универзитетима и залагао се за „српску ствар“, те је на Париској мировној конференцији био члан Историјско-етнографске секције. Био је на челу многих научних и издавачких подухвата, редовни члан САНУ, а иза себе је оставио и бројна дела из српске историје, међу којима су „Византија и Срби“, „Историја српског народа“, „Свети Сава“ и друга. Такође је писао и за „Политику“, чији је био један од оснивача, као и директор и уредник првог енциклопедијског дела код нас – „Народне енциклопедије Срба, Хрвата и Словенаца“. Станоје Станојевић је умро 30. јула 1937. године у санаторијуму у Бечу и сахрањен је на Новом гробљу у Београду, а његова кућа у Светогорској улици представља непокретно културно добро као споменик културе.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1914. године завршене су операције у вези са Церском битком, у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску војску у Првом светском рату и однела прву савезничку победу ;
1923. године рођена је хармоникашица, композитор и солиста Радио Београда, Радојка Живковић;
1946. године рођен је редитељ Горан Марковић;
1974. године умро је књижевник Велимир Живојиновић-Масука;
2008. године умро је је књижевник Бранислав Драгојевић.