На данашњи дан, 23. децембра 1881. године у Буђановцима је рођен будући историчар и професор Алекса Ивић. Основну школу је похађао у родном месту, гимназију у Новом Саду, док је на Универзитету у Бечу студирао славистику и историју, и слушао предавања Ватрослава Јагића и Константина Јиречека. Докторирао је 1905. године, а по завршетку студија једно време је у Бечу вршио архивска истраживања, да би 1910. године био изабран за посланика у Хрватском сабору, те се преселио у Загреб и био службеник Земаљског архива. После Првог светског рата дошао је у Суботицу, где је изабран прво за ванредног, а затим 1924. године за редовног професора Правног факултета. Предавао је дипломатску и политичку историју, а Други светски рат провео је у избеглиштву у Риму и Београду. Био је изузетно активан научни радник, а нека од његових најзначајнијих дела су „Историја Срба у Војводини“, „Из доба Карађорђа и сина му Александра“, „Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем“ и друга. Алекса Ивић умро је 23. новембра 1948. године у Београду, а једна улица у Суботици носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1876. године рођен је сликар Стеван Алексић;
1885. године рођен је машински инжењер, проналазач и конструктор прве савремене ваздушне кочнице за железничка возила, Добривоје Божић.