На данашњи дан, 13. маја 1909. године у банатском селу Остојићево, рођен је географ и академик Бранислав Букуров.

Након основне школе у родном селу и гимназије у Кикинди и Сенти, 1931. године је дипломирао на Антропогеографској групи Филозофског факултета у Београду. Остао је прво на истом месту као асистент-волонтер, да би од 1933. до 1941. године био суплент и професор Реалне гимназије у Сенти.

Током окупације Југославије, по сопственој жељи, није био у служби. По завршетку Другог светског рата, мада је дисертацију предао пре његовог почетка, докторирао је и постао професор новоосноване Више педагошке школе у Новом Саду. Једно време био је професор на Географској групи Природно-математичког факултета у Београду и директор Географског завода, одакле се поново вратио у Нови Сад, на старо место, а 1961. године прешао је на Универзитет у Новом Саду и следеће године основао Катедру за географију, чији је постао шеф.

Био је директор Института за географију на том факултету, као и члан ВАНУ и САНУ. Значајне су његове научне студије о схватању макро и микро рељефа Војводине, класификацији елемената рељефа, као и допринос у друштвеној географији кроз анализу деловања природних и друштвених фактора на одређеном простору, њихове повезаности и узајамних утицаја у развојном процесу.

Објавио је 371 научни и стручни рад и добио мноштво признања и награда, међу којима су Медаља Јован Цвијић, Седмојулска награда, Награда АВНОЈ-а, Орден рада 3. степена и друге.

Бранислав Букуров умро је 21. априла 1986. године у Новом Саду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1848. године почело је заседање Мајске скупштине у Сремским Карловцима;
1851. године рођен је писац, лекар и научник Лаза Лазаревић;
1862. године рођен је књижевник Јанко Веселиновић;
1881. године рођен је теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, Димитрије Туцовић;
1931. године умро је композитор, хоровођа и академик Јосиф Маринковић.