На данашњи дан, 4. априла 1825. године у Новом Саду је, као Ђорђе Поповић, рођен филолог, преводилац и велики поштовалац и борац за Вукове идеје и погледе Ђуро Даничић.

Поред родног града, школовао се још и у Пожуну, Пешти и Бечу, а под утицајем Вука Караџића почео је да се бави филологијом и проучавањем српског језика. Већ 1847. године објавио је своје дело Рат за српски језик и правопис, којим је допринео победи Вукових идеја, а те ставове наставио је да спроводи и пропагира и у својим наредним делима. У Београд је први пут дошао 1852. године, али се убрзо вратио у Беч да би кнегињи Јулији давао подуке из српског језика. У Београд поново долази четири године касније и постаје библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. године професор Лицеја. Седам година након тога у Загребу је постао први секретар тек основане Југословенске академије знаности и уметности, да би након тога 1873. године био постављен на место шефа катедре за филологију Велике школе у Београду, где је остао до 1877. године.

Међу његовим делима налазе се Мала српска граматика (издавана током година у више томова), Српска синтакса, Облици српског језика, Коријени, као и неколико старих дела којима је желео да обогати књижевну баштину, попут Житија Светог Саве и Живота краљева и архиепископа српских, а посебан значај има његов рад на стварању речника народног језика и издавање тротомног Рјечника из књижевних старина српских.

Током једног пута у Загреб, 17. новембра 1882. године, Ђуро Даничић је преминуо, а сахрањен је у Београду, у присуству мноштва грађана, на тадашњем ташмајданском гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1907. године рођен је сликар Миленко Шербан;
1941. године рођен је глумац Петар Краљ;
2002. године умро је археолог и академик Милутин Гарашанин.