На данашњи дан, 22. фебруара 1843. године у Београду је рођен академик и политичар Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина.

Након завршене артиљеријске школе у Мецу, рада у млинарској индустрији и учествовања у ратовима које је Србија водила у другом делу седамдесетих година XIX века, војну каријеру је завршио у чину пуковника. Стекао је и диплому политехничке академије и чланство у Српској краљевској академији. Српску напредну странку основао је 1881. године, био њен председник и од 1881. до 1883. године министар унутрашњих дела.

Био је потом у дипломатској служби у Бечу, па председник владе и министар спољних послова, те посланик у Паризу и председник Народне Скупштине Краљевине Србије.

Дуго година је писао за часопис Видело и био оснивач Погледа, а важио је и за врсног говорника. Интересантно је да је био и учесник првог телефонског разговора у Србији, између Београда и Ниша, разговарајући са тадашњим краљем Србије Миланом Обреновићем.

Милутин Гарашанин је преминуо 5. марта 1898. године у Паризу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1826. године рођен је правник и борац за права Срба у Аусторугарској Светозар Милетић;
1935. године рођен је књижевник и академик Данило Киш;
1939. године рођен је лингвиста, професор и академик Светозар Стијовић;
1943. године рођен је сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске Драгош Калајић;
1998. године умро је вајар Јован Кратохвил.