О фигури Вука Караџића у српској култури се говори стално, учи се у школама да је он заслужан за наше данашње писмо, за начело „пиши као што говориш, читај као што је написаноˮ, да је први сакупио епске народне песме, као и друге облике народног стваралаштва.

Све је то неоспорно тако, задужио је српски народ и превише својим ангажовањем, посветио је цео живот својим идејама, веровањима, труду и раду на српском језику и српској култури, али оно што се у целој тој причи изоставља јесте чињеница да није био једини.

Поред његовог, многа друга имена, такође значајна за унапређивање српске културе, остају у сенци. Треба скренути пажњу на Доситеја Обрадовића, кога многи знају као писца Живота и прикљученија, али за кога се можда не зна да је пре Вука почео писати народним језиком. Такође не треба заборавити ни Саву Мркаља, који је пре Вука реформисао црквену ћирилицу, који је имао графеме за спорна слова, она за која је сва слава приписана Вуку.

Наиме, 1810. године Сава Мркаљ пише дело Сало дебелога јера либо азбукопротрес (дебело јер је назив за графему једног типа полугласника, који више није имао говорну вредност, те га је требало избацити) и у том делу даје списак од 29 графема (слова). Једино није имао решење за слово џ. Али је имао решења за њ, љ, ђ, ћ. У том тренутку је то изгледало овако: нq (њ), лq (љ), дq (ђ), тq (ћ). У исто време, 1810. Лука Милованов Георгијевић пише исто филолошку расправу Опит наставлења к српског сличноречности и слогомерју или просодији где даје такође преглед графема (само што је, сплетом несрећних околности, објављена тек 1833).

Ово је само показатељ да је тенденција писања на народном језику било и пре Вука, да је начело да један глас у изговору буде једно слово у писању разматрано и пре Вука, само што  нико пре њега није успео да до краја реализује своје замисли.

Вук Караџић осмислио је само изглед два слова – љ и њ. Осмислио је био и изглед слова ђ, само што се такав изглед није одржао.

Ни све идеје које се приписују Вуку Караџићу нису у потпуности његове:

– Лука Милованов Георгијевић је дао решење за акценатски систем 1814.

– Лука Милованов Георгијевић је дао решење „један глас – једна графемаˮ.

– Лукијан Мушицки је дао предлог за изглед слова ђ (овако како данас изгледа).

Осим ових, треба чути и за следећа имена: Атанасије Стојковић, Сава Текелија, Павле Соларић, Јован Дошеновић, које, уз већ поменутог Доситеја Обрадовића, Сава Мркаљ сматра својим претходницима.

ПИШЕ: Јелена Лукић, Филолошки факултет Универзитета у Београду