Седео Радоје Домановић у кафани, у друштву својих пријатеља – боема, а њима се за сто прикључи и неки непознат чиновник.

Намрштени Радоје, слушајући бесконачна чиновничка наклапања о свему и свачему док он пред непознатим лицима није смео да прича слободно, ни да се по свом старом обичају шали, само је смркнута чела ћутао.

У зао час, чиновнику на ум падне да у разговору напомене како се родио истог дана када је умро песник Ђура Јакшић.

– Их, побогу! – узвикну Радоје. – Две несреће за народ у један те исти дан!

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 36.