На данашњи дан, односно током ноћи између 17. и 18. јула 1946. године стрељан је генерал Драгољуб Дража Михаиловић. Рођен је априла 1893. године у Ивањици, али с обзиром да је рано остао сироче, бригу о њему и сестрама је преузео стриц из Београда. Након завршене основне школе и Друге београдске гимназије, Михаиловић је септембра 1910. године ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије у Београду. Школовање су му, међутим, прекинули балкански ратови, у које је његова класа била упућена и одакле се вратио са Сребрном медаљом за храброст и чином потпоручника. Наставак школовања потом је прекинуо Први светски рат. Борио се у Церској и Колубарској бици и био одликован Златном медаљом за храброст, да би наредне године са војском и народом прешао Албанију и стигао до Крфа. Био је затим и на Солунском фронту и учествовао је у пробоју, па је из тог рата изашао у чину поручника и са још неким одликовањима. Наставио је са војном каријером, а 1930. године је био на војном усавршавању у Француској, да би од 1935.  до 1937. године био у дипломатији, прво као војни аташе Краљевине Југославије у Софији, па у Прагу. Наредних година био је на различитим местима и положајима, а два пута је по одлуци тадашњег министра војног генерала Недића био и затваран. Једном због критика војске, а други пут због недоличног понашања на пријему у британском Војном изасланству у Београду. Почетак Другог светског рата код нас дочекао је у чину пуковника. Одбио је наредбу о капитулацији и предаји свог одреда, па се из Источне Босне пребацио у Србију и наставио окупљање истомишљеника и оружани отпор. Те 1941. године југословенска и британска влада озваничиле су га као команданта „свих југословенских оружаних снага у земљи“, а покрет је добио назив „Југословенска војска у отаџбини“. Следеће године је у новој југословенској краљевој влади постављен за „министра војске, морнарице и ваздухопловства“ и унапређен прво у чин дивизијског, а онда и армијског генерала. Иако је у почетку сарађивао са партизанима, крајем 1941. године све је више долазило до разилажења и сукоба, што се наставило и након неколико његових састанака са Титом. После мучних година грађанског рата и променљивих односа савезника према ситуацији у нашој земљи, коначно је 1944. године краљ Петар II Карађорђевић ослободио генерала Михаиловића дужности начелника Штаба Врховне команде и потом позвао све припаднике Југословенске војске у отаџбини да се ставе под Титову команду. Мада постоје приче да је могао, уз помоћ Американаца, да оде у избеглиштво, он је остао у земљи и марта 1946. године био ухапшен од стране нових власти. На суђењу, које је одржано у Београду од 10. јуна до 15. јула исте године, проглашен је кривим за издају и ратни злочин и организовање банди у циљу обарања постојећег режима, и осуђен на смрт стрељањем. Уз то му је изречен и губитак политичких и појединих грађанских права, као и конфискација целокупне имовине. Иако је Одлуком суда из маја 2015. године утврђено да се Драгољуб Михаиловић сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених вођен 1946. године, место где је убијен и сахрањен, и поред многих прича и претпоставки, још увек је званично непознато.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1859. године декретом кнеза Милоша Обреновића варошица Врбица преименована је у Аранђеловац;
1918. године убијени су руски цар Николај II Романов и његова породица;
1928. године рођен је Душан Трнинић, балетски играч и кореограф;
1928. године у преминуо je геолог Светолик Радовановић;
1933. године рођен је књижевник, публициста и новинар Коста Димитријевић;
1945. године у Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе.