На данашњи дан, 20. априла 1968. године погинуо је зоолог и академик Милутин Радовановић. Рођен је 15. марта 1900. године у селу Табановићу код Шапца, где је завршио основну школу, па Шабачку гимназију, после чега је студирао на биолошкој групи Тирингијског државног универзитета у Јени и на Филозофском факултету у Инсбруку. У Јени је дипломирао и докторирао 1928. године. Након повратка у земљу радио је прво као суплент, а онда и као професор у гимназијама у Котору, Смедереву и Београду, потом на Зоолошком институту Универзитета у Љубљани, па као кустос Зоолошког одељења Земаљског музеја у Сарајеву, те као кустос Зоолошког одељења Музеја српске земље у Београду. Године 1941, постао је ванредни професор Пољопривредно-шумарског факултета у Сарајеву, где се због избијања рата кратко задржао, и по повратку у Београд био изабран прво за ванредног професора Пољопривредног  факултета, а онда 1947. године Природно-математичког факулета, на коме је коначно 1956. године постао редовни професор. Био је светски цењени стручњак у многим областима, и све време је путујући прикупљао научни материјал. Посебну пажњу посветио је изучавању пећина, планинских језера и усамљених острва на јадранској пучини, нарочито  проучавајући процесе специјације, или формирања нових врста под утицајем изолације у посебним животним срединама. Такође се посветио и херпетофауни Балкана, и еволуцији отровног апарата и скелета главе змија, а своје збирке рептила, егзотичних змија и препарираних глава гмизаваца поклонио је Зоолошком одељењу Музеја српске земље. Објавио је 47 стручних и научних радова , 6 књига и мноштво популарно-научних чланака, био један од оснивача Друштва за заштиту биља Србије, члан и председник Српског биолошког друштва, као и редовни члан САНУ. Милутин Радовановић је погинуо током научно-истраживачке експедиције у авионској несрећи у Намибији, заједно са члановима немачког Зоолошког друштва, а његови посмртни остаци сахрањени су касније на Новом гробљу у Београду. Од 2007. године постоји Српско херпетолошко друштво које носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1870. године умро је публициста и један од првих српских социјалиста, Живојин Жујовић;
1887. године умро је њижевник, песник, црквени говорник и владика пакрачки Никанор Грујић;
1911. године рођен је политичар и дисидент Милован Ђилас;
1919. године у Београду је одржан Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920. променила име у Комунистичка партија Југославије;
1931. године рођен је глумац Бранислав Цига Миленковић;
1952. године рођен је један од најуспешнијих европских кошаркашких тренера, Божидар Маљковић;
1986. године умро је географ и академик Бранислав Букуров.