На данашњи дан, 4. августа 1987. године погинуо је књижевни историчар, теоретичар, критичар, приповедач и антологичар Драгиша Витошевић. Рођен је 14. јуна 1935. године у гружанском селу Баре. У Београду је завршио југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету, а потом магистрирао и докторирао са тезом Српско песништво 1901-1914. Усавршавао се у Паризу, Москви и Петрограду, а од 1969. године радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. У књижевности се јавио 1952. године у листовима „Сведочанства“ и „Република“, а 1968. године покренуо је часопис „Расковник“, који се бавио народним стваралаштвом и културом села, и био његов главни и одговорни уредник, те је око себе окупио велики број песника и научника који су се бавили етнологијом, социологијом, језиком и културом. Драгиша Витошевић погинуо је у саобраћајној несрећи код Сиска, а улице у Београду и још неким нашим градовима данас носе његове име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1552. године у Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као Београдско четворојеванђеље;
1791. године потписан је Свиштовски мир, којим је окончан Аустријско-турски рат који је трајао од 1788. до 1791. године;
1888. године рођен је економиста, политичар, министар и председник владе Краљевине Југославије, Милан Стојадиновић;
1914. године немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност.
1995. године Хрватска је почела операцију Олуја, услед које је око 250 000 Срба напустило своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од  Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.