На данашњи дан, 20. новембра 1914. године у Колубарској бици погинуо је као резервни официр, правник, новинар и вођа социјалистичког покрета у Србији, Димитрије Туцовић. Рођен је 1881. године у златиборском селу Гостиљу, а још као средњошколац у Ужицу се упознао са идејама социјализма. Већ 1899. године, по доласку у Београд ради завршавања гимназије, био је присталица социјализма, и са Драговићем је почео да га пропагира. Након обнављања Београдског радничког друштва, формирао је социјалистичку групу великошколаца, ушао у управу Друштва и радио на стварању синдиката. Године 1902. организовао је демонстрације студената у Сенату против Пашића и вршио припреме за стварање партије, а после пролећних демонстрација против Александра Обреновића 1903. године, које је такође он предводио, морао је да се склони из земље, па је прво отишао у Земун, а потом у Беч. У земљу се вратио након мајског преврата, и почетком августа исте године у Београду је одржан Оснивачки конгрес српске Социјалдемократске партије, а “Радничке новине”, које је он уређивао, постале су партијски орган. Године 1906. завршио је права, после чега је отишао у Берлин, одакле се ипак вратио не стигавши да докторира. По повратку се посветио радничком покрету и раду у партији где је постао секретар, а 1910. године, када је покренута “Борба”, био је главни уредник тог часописа. Туцовић је објавио преко шест стотина радова, како у домаћим, тако и у страним часописима, а преводио је и дела Маркса, Бебела, Кауцког и других социјалиста. Многе идеје за које се он тада залагао, данас представљају прихваћене вредности, и он их је поред новина и листова истицао и на скуповима у земљи и иностранству, као што је био случај на Међународном социјалистичком конгресу у Копенхагену 1910. године, када је отворено полемисао са Карлом Ренером, указујући на колонијалну политику Аустроугарске и истичући неправилност анексије Босне и Херцеговине. Такође је био и противник Пашићеве политике, карактеришући је као империјалистичку, нарочито у вези са деловима такозване “Старе Србије”. И поред таквих својих ставова учествовао је у ратовима које је Србија водила од 1912. године и током једног од њих и погинуо на бојном пољу. Његови посмртни остаци више пута су мењали место, а последњих шест и по деценија налазе се испод његовог споменика на тргу Славија, који је такође носио његово име више од пола века. Ипак, сва је прилика да ће и одатле бити измештени већ наредног пролећа и тако симболично наставити да мењају положај, као што се и положај Димитрија Туцовића у нашој историји, као и вредновање и мишљење о његовом раду и делу мењају.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1847. године умро је књижевник Јоаким Вујић;
1874. године је рођен, а 1942. године је умро је позоришни глумац, редитељ и књижевник Бранислав Брана Цветковић;
1938. године рођен је певач Тома Здравковић;
1941. године рођен је редитељ и сценариста Живко Николић;
1997. године умрла је глумица Станислава Пешић;
2007. године умро је глумац Славко Симић.