На данашњи дан, 4. августа 1995. године је почела операција Олуја, која је довела до пада Републике Српске Крајине, успостављања хрватске контроле над том територијом, убистава хиљада и протеривања стотина хиљада српских цивила са својих огњишта.

Хрватска војска и полиција су у акцији која је трајала четири дана имале и помоћ из иностранства, пре свега НАТО-а. Осим евидентних последица овог подухвата, као што су заузимање територије и исељавање великог процента српског становништва, сам број убијених и протераних људи, као и онога уништеног и опљачканог, вероватно никада нећемо тачно знати.

Према српским подацима се ради о мало мање од 300.000 протераних, око 2000 убијених и несталих, од којих између 30% и 40% жена и деце, 40.000 спаљених, уништених и опљачканих објеката, 80 цркава и скоро 1.000 споменика.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је ову операцију априла 2011. године у првостепеној пресуди хрватским генералима Готовини и Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват који је предводио Фрањо Туђман, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине, али су новембра следеће године, у другостепеној пресуди такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени, иако је било довољно доказа да првобитна одлука остане.

Међу њима су поред бројних српских и иностраних сведока различитих масакра и такозвани Брионски транскрипти, који јасно указују на геноцидну намеру хрватског врха.

Ипак, геноцида по светским стандардима није било и Европа је примила Хрватску у своју заједницу, омогућивши им да овај датум славе као свој празник, док су Срби добили још један дан жалости.

Према подацима пописа из 1991. године у Хрватској је живело око 580 000 Срба и мало више од 100.000 Југословена, који су махом били Срби, што је чинило више од 12% становништва, а по попису из 2011. године, Срба је у Хрватској било око 180 000 хиљада, односно мало више од 4% укупног броја становника.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1552. године одштампано је Београдско четворојеванђеље;
1791. године потписан је Свиштовски мир;
1888. године рођен је економиста, политичар, министар и председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић;
1914. године немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност;
1936. године рођен је новинар и књижевник Миленко Матицки;
1948. године умрла је математичарка Милева Марић-Ајнштајн;
1987. године погинуо је књижевник и антологичар Драгиша Витошевић;
2008. године умро је сликар Мића Узелац.