На данашњи дан, 29. маја 1453. године, Турци су освојили Константинопољ.

Током свог хиљадугодишњег постојања Константинов град је био мета многих освајача, али је све до 1204. године успевао да им одоли. Тада је пао у руке крсташа Четвртог крсташког похода, којима је примарни циљ био муслимански Египат, али је због недостатка новца, различитих политичких и економских намера првенствено Венеције, као и унутрашњег византијског сукоба око власти и нејединства, изненадна мета постао Цариград. Ипак, Византинци су поново запосели свој град 1261. године, након чега је уследио препород и последње поглавље у његовом постојању као хришћанског града.

Када је Мехмед II, касније назван „Освајачˮ, постао турски султан 1451. године, кренуо је у припреме за освајање града на Босфору. Изградио је две тврђаве са обе стране мореуза како би спречио снабдевање града, наручио је нове топове и окупљао флоту и војску из читавог царства. Опсада града је почела почетком априла, када се око њега нашло више од 100.000 војника, стотинак бродова и нешто мање топова. Неки извори чак спомињу силу од неколико стотина хиљада људи.

У сваком случају, процене су да је на једног браниоца долазило између 10 и 20 нападача. Током скоро двомесечне опсаде, безбројних јуриша и бомбардовања Теодосијевих зидина, које никада нису попустиле (па ни тада), као и јуначког отпора малобројне хришћанске војске, у уторак 29. маја Османлије су коначно, кроз једну малу капију, продрле у град. Много тога је султан покушавао током опсаде, од већ спомињаног бомбародовања најмодернијом артиљеријом, копања тунела испод града, неуспешног уништавања ланца који брани улаз флоти у естуар Златни рог, до пребацивања бродова копном унутар њега.

Ипак, на крају су по предањима несрећни стицај околности и лоше знамење, уз Мехмедову упорност довели до краја Другог Рима. Већина бранилаца, укључујући и последњег византијског цара Константина XI Драгаша, погинула је у борби, становништво је побијено или продато у робље, а пљачка је трајала наредна три дана.

Овим освајањем Турци су се учврстили у Европи и у наредним годинама, поред освајања Србије, загосподарили Балканом и стигли све до Беча. Њихова појава је убрзала потрагу европских дворова за новим морским путевима до Азије, што је потом довело и до великих географских открића тог и наредног века.

Такође је поспешен даљи развој ренесансе, која је већ почела претходних деценија одласком најученијих Ромеја тог времена на запад, услед све непосредније опасности од Османлија, првенствено на територију данашње Италије у којој су нашли уточиште, носећи са собом своју културу и знања још из антике.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1875. године рођен је књижевник Светозар Ћоровић;
1879. године рођен је песник Коста Абрашевић;
1907. године рођен је сликар Никола Граовац;
1917. године погинуо је песник Владислав Петковић Дис;
1923. године рођен је глумац Милутин Мића Татић;
1923. године премијерно је у београдском Народном позоришту изведена представа Сумњиво лице Бранислава Нушића;
1991. године Црвена звезда је освојила Куп европских шампиона, данашњу Лигу шампиона, и поставши првак Европе остварила највећи успех у историји српског фудбала.