Посебно је занимљив догађај који је определио даљи животни пут Јоакима Вујића. Била је то представа драмског дела Иштвана Балога, под насловом Црни Ђорђе или освајање Београда од Турака, чија је прапремијера приказана у Рондели 12. септембра 1812. године, као „тајна представа само за Србе и Грке”. Било је лепо

Драги Милутине, овде на овоме мртвом пољу наше тужне славе, где почивају витезови пушке и бомби, мени кога си маестро звао, суђено је да се опростим с тобом витеже наше раскошне сликовите речи и наше бујне маладеначке фантазије! У овој оскудној, туђој јесени где не чујемо хуку наших планина, ни

Ево једног кратког списка свакодневник речи којима се сви користимо, а не знамо одакле су стигле у српски језик и у наш говор. Неке сматрамо домаћим, а за неке знамо да нису наше, али не знамо чије јесу, ако уопште и мислимо о њиховом пореклу. Многе речи нашег језика воде

[…] Преткосовски циклус посвећен је догађајима из периода рађања, цветања и постепеног гашења средњовековне српске државе. У песмама се појављују: велики жупан Стефан Немања, краљеви Стефан Првовенчани, Стефан Душан, Милутин и Драгутин, Урош, син Стефана Немање Сава. За ове је песме карактеристичан известан религиозан тон и у њима је основна

Радослав је дошао на престо по праву прворођења, после смрти свога оца, Стевана Првовенчаног. Он је био проглашен за престолонаследника већ раније, а изгледа да је био и крунисан заједно са својим оцем. Жењен ћерком епирског цара Тодора Анђела, најмоћнијег тада владара на Балкану, Радослав је, ослањајући се на искуство

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.