Баоша је после смрти брата Ђурђа примио пространу државу, која се пружала од Дубровника до Валоне. Он се углавном ипак више бринуо за јужне покрајине своје државе него за северне. То се у народу осећало, те због тога Баоша у Зети није био популаран. Провео је добар део своје владе

Крв и дисање су људи увек сматрали битним одликама и речитим знацима постојања или престајања живота. Последњим издисајем човек напушта „овај свет”. Једнако се дешава после истока крви из тела. Дисање је сматрано очигледним знаком живота. Крв је, међутим, изједначавана са животом самим. Сматрана је „седиштем животне силе”, „седиштем душе”.[1]

У оно време када је Миодраг Булатовић био председник Удружења књижевника, а Адам Пуслојић секретар, примети Буле како овај за собом стално вуче некакве кесе. – Што не носиш то у торби него у тим кесуринама? – пита га Буле. – Немам торбу – одговара Адам. И већ сутрадан Буле

Према проценама многих војних историчара, једна од пресудних битака у Бечком рату била је битка на брду Михаљевац код Сланкамена, где су се 19. августа 1691. сукобиле трупе Светог римског царства (Аустрија и немачка маркографија Баден) и Отоманског султаната. Хришћанска армија, предвођена грофом Лудвигом Вилхелмом Баденским, бројала је 20.000–35.000 војника.

Уље на платну, 100 × 80,50 cm   Руђера Бошковића је од Буковца поручио Михајло Пупин као поклон Народном музеју у Београду непосредно по окончању Првог светског рата. Пупинова намера је била да помогне Музеју у обнављању девастиране уметничке збирке. (Народни музеј је у Првом светском рату претрпео велику штету,

Лаж и лажови. У млађим годинама, па још и као људи у „пуној снази”, ми смо врло строги према лажи и онима који се њом служе. Шибамо је својом иронијом, прогонимо је и кад никаква разлога немамо за то, онако, „истине ради”. А нарочито не разликујемо лаж једну од друге,

[…] Душан без преговора припада међу најпознатије људе својега времена. Он је био велики владалац, који није само разумијевао мисао правога управитеља и самодршца него је и извршио. Сјајна личност његова високо се подиже између онијех који прије њега владаху, а још више између онијех који владаху послије. Миран и

Кафана у предграђу Београда. Име кафане унето на основу огласа о коме је писао коментар Бранислав Нушић. Нушић пише: „Нека кафана, у једном предграђу Београда, која се поносно назвала Нови век, објављује да је ’модерно преуређена’ и да, сем одличног пића и тачне послуге, свако вече у њој концертира џез-банд

Жири за додјелу Награде Светозар Ћоровић у саставу: др Јован Делић, предсједник, др Марко Недић и др Ранко Поповић, на свом завршном састанку одржаном 21. августа 2020. године, у Београду, донио је једногласну ОДЛУКУ да се овогодишња Награда Светозар Ћоровић додијели приповиједачу Миладину Ћулафићу за књигу приповиједака Преко границе и

[…] Српска књижевност у постмодерној историји књижевности за коју је Црњански највећи писац двадесетог века мора зато бити сагледана са много више нијанси, што значи са спремношћу да се призову, остваре, оспоре, искушавају потенцијалности примећене на местима кратких спојева у досадашњим књижевноисторијским причама. Таква историја мора бити што отворенија за