Од рукотворина у вези са обичајима, веровањима и култовима треба издвојити маске, иконе на стаклу и надгробне споменике. Наравно, нису само ово били предмети уметничког обликовања него и многи други, као што су: обредни колачи, вотиви, предмети и апликације на одећи за заштиту од злих сила итд.

Маске израђене од дрвета, тикве или другог материјала бојене су, а додавали су им се и овчије или друго крзно, тканине, рогови, прапорци и разне приручне ситнице. Употребљавале су се за време поклада, приликом неких пролетњих обреда и у време свадбе. Осим свадбених, маске често имају изглед фантастичних митолошких или гротескних антропоморфних и зооморфних ликова. Познате су маске из Војводине и југоисточне Србије. Порекло им се везује за врло стара паганска веровања и духове природе и предака. Генетске везе имају и са сличним обичајима из класичног доба, времена Византије, те са обичајима балканских народа.

У XVIII в. почело је да се шири сликање икона на стаклу у Војводини, и то највише код Срба и Румуна, настало под непосредним утицајем из средње Европе. Прилагођено је поимањима православне вере и иконографије и спаја импровизацију наслеђених зографских и барокних иконографских решења. Уплитање биљне орнаментике и других декоративних елемената у композицију представља стилску одлику војвођанских икона на стаклу. Сликање икона на стаклу је изразито народно уметничко стваралаштво, а по приступу и начину естетксог изражавања претходи савременом наивном сликарству, бар оном у Војводини.

Др Никола Пантелић

Извор: Пантелић ³2002: Никола Пантелић, „Предмети у вези са обичајима и веровањима”, у: Културна ризница Србије [саставио и уредио Јован Јанићијевић], Београд: ИДЕА, 119–120.