На данашњи дан 1906. године у Сокобањи је умро књижевник Стеван Сремац (Stevan Sremac), један од најистакнутијих српских реалиста. Родио се 1855. године у Сенти. Пошто је рано остао без родитеља, ујак га је довео у Београд где је завршио гимназију и Велику школу. Радио је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду, а писањем је почео да се бави тек у тридесетим годинама живота. Био је реалиста, обдарен способностима посматрања, запажања и проницања у суштину појава и догађања. Увек је полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио. Нарочито је добро упознао и описао Ниш, у коме је живео од 1879. до 1892. године. Заволео је тај град, његове људе, обичаје, ушао у дух средине и изучио њихов језик. Нишу су посвећена његова најпознатија дела Ивкова слава и Зона Замфирова, која су оба драматизована. У политичком погледу био је конзервативац окренут прошлости и противник сваке промене. Та своја схватања изнео је у сатири Лимунација на селу и роману Вукадин, док је својим Војвођанима посветио роман Поп Ћира и поп Спира. Члан Српске краљевске академије постао је пола године пре него што је умро у 51. години живота. Данас се у Србији многе школе и улице називају по њему, а постоји и више његових биста и споменика од којих је један од најпознатијих онај у Нишу који представља писца како седи за столом у друштву ловца Калче и његовог верног пса.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1882. године умро је Вук Врчевић, сакупљач народних лирских песама и сарадник Вука Караџића;
1946. године рођен је глумац Бранко Цвејић;
1955. рођен је глумац и политичар Бранислав Лечић.