На данaшњи дан 1914. године,  умро је књижевни историчар и критичар Јован Скерлић. Био је један од најзначајнијих личности у српској књижевности и за његово име се везује појам критике у том времену. Рођен је у Београду. Дипломирао је на Великој школи, докторирао у Лозани, да би се као професор вратио у Велику школу, koja je 1905. Године, прерасла у Универзитет.  Био је слободоумног духа, одгојен на традицијама француске јакобинске револуције, те је око себе окупљао либералну интелектуалну омладину. Прве радове је објављивао  у сатиричним листовима и социјалистичкој штампи, а као критичар је својим ставовима, који су били у складу са основним тенденцијама књижевног развоја тог времена, веома утицао на српску књижевност. Залагао се за реализам и животну веродостојност књижевног дела. Био је дописни члан Српске краљевске академије, посланик у Народној скупштини и управник у Српском књижевном гласнику. Иако је умро млад, у 37. години живота, написао је велики број расправа и студија, међу којима су: Поглед на данашњу француску књижевност, Француски романтичари и српска народна поезија, Српска књижевност у 18. веку, Историја нове српске књижевности, Јаков Игњатовић и девет књига под називом Писци и књиге, у којима су сакупљене краће студије, прикази и критике.

Од важних догађаја на овај дан, директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо :

1848. године на Мајској скупштини у Сремским Карловцима Срби су одлучили да митрополиту карловачком Јосифу Рајачићу врате звање патријарха, а пуковник Стеван Шупљикац у одсуству је проглашен за војводу. Проглашено је и уједињење Срема са војном границом Бачке, Баната и Барање у Српску војводовину (Војводину).
1849. године умро је сликар Леон Коен, најзначајнији представник симболизма у Србији;
1850. године завршен је Други светски рат и у Југославији.