На данашњи дан 1899. године умро је српски државник, политичар, историчар, оснивач и вођа Народнолибералне странке Јован Ристић (Jovan Ristić). Родио се 1831. године у Крагујевцу, а дипломирао на београдском Лицеју, као стипендиста српске државе, 1852. године. Звање доктора филозофије стекао је на Хајделбергу, а студије потом наставио на париској Сорбони. Године 1854. постао је државни намештеник и почео да ради у Министарству унутрашњих послова које је тада водио Илија Гарашанин. Убрзо се оженио Софијом, ћерком богатог трговца Хаџи-Томе, што му је поред новца донело и наклоност Обреновића. У Српском посланству у Цариграду, где је по дужности био шездесетих година, успео је да успешно заврши дуготрајне преговоре о опозивању турских гарнизона из српских градова. По повратку у Београд постао је министар иностраних дела и један од најважнијих људи у српској политици, а након убиства кнеза Михаила, од 1868. године био је регент малолетног кнеза Милана, као и малолетног краља Александра Обреновића од 1889. године. На Берлинском конгресу, у веома деликатној ситуацији, успешно је заступао инетересе Србије, а такође је учествовао и у припреми устава из 1869.године и 1888. године. Био је редовни члан Српске краљевске академије, а у једном периоду и њен председник. Најзначајнија дела су му: Спољашњи односи Србије 1848-1872 и Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878. Јован Ристић је умро у Београду, у 69. години живота и сахрањен је на Новом гробљу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1842. године током Вучићеве буне, војска Томе Вучића-Перишића је код Крагујевца победила војску кнеза Михаила;
1884. године из Београда је кренуо први воз на прузи Београд-Ниш, првој у тадашњој Краљевини Србији;
1950. године рођен је глумац Александар Берчек.