На данашњи дан 1932. године, у деведесeтој години, у Лондону, умро je Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста, дипломата, историчар, књижевник и публицист. Био је професор економије на Великој школи, један од оснивача Напредне странке, председник Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке и више пута министар финансија. Међу првима је почео да изучава и пише радове у вези са привредном историјом средњовековне Србије. Као министар иностраних послова потписао је са Аустроугарском Тајну конвенцију 1881. године, а на месту министра финансија увео је динар као новчану јединицу Србијe. Бавио се и књижевним радом, писао приповетке, романе и преводио са страних језика. Био је први Србин изабран за почасног члана Краљевског историјског друштва у Лондону, где је дошао после  Мајског преврата и живео до смрти. Подједнако религиозан и мистик какав је био, одбио је понуду престолонаследника Александра и Николе Пашића 1914.године на место архиепископа у Скопљу, са могућношћу да постане патријарх када Србија добије патријаршију.Најважнија дела су му: Извод из политичке економике, Историја трговине, Финанције српског краљевства, Иконија везирова мајка, Цариградске слике и прилике, Рајко од Расине, Ђурађ Бранковић и на енглеском написане Успомене балканског дипломате.

Од важних догађаја на овај дан, директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо :

1859. године рођена је Наталија Обреновић, српска кнегиња и краљица;
1860. године рођен је српски књижевник Бранко В. Радичевић;
1861. године умро је Јован Миодраговић, педагог и професор велике школе у Београду;
1862. године основан је Варшавски пакт;
1863. отворен је Центар Сава, у Београду.