На данашњи дан 1928. године у Нересници код Кучева, рођен је српски песник и академик Стеван Раичковић (Stevan Raičković). Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, а студирао на Филозофском факултету у Београду. Песме је почео да објављује још са 17 година у часопису Књижевност, Младост, Књижевним новинама и Политици. Сарадник литерарне редакције Радио Београда био је од 1945. године до 1959, уредник у Издавачком предузећу Просвета до 1980. године, а 1981. изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности. Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу и низ есеја о песницима и поезији. Прву збирку Детињство објавио је 1950. године, да би већ са наредном, Песма тишине, био примећен. Са успехом је преводио стране песнике попут Ане Ахматове, Марине Цветајеве и Јосифа Бродског. Сачинио је избор поезије Бориса Пастернака, а у антологији Словенске риме представио је и модерне руске песнике. Превео је Шекспирове сонете и Десет љубавних сонета Франческа Петрарке, док је његова поезија преведена на скоро све словенске језике. Добитник је многобројних награда, међу којима су Октобарска награда Београда, Невен, Седмојулска награда, Змајева награда, награда за преводилаштво Милош Н. Ђурић и друге. Стеван Раичковић преминуо је 2007. године у Београду, а 2012. године песникова биста откривена је на Калемегдану.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1887. године рођен је Коста Тодоровић, професор Медицинског факултета у Београду, академик и председник Српског лекарског друштва;
1941.године у Београду су Немци током Другог светског рата основали злогласни логор на Бањици.