На данашњи дан 1851.године, у Шапцу, рођен је писац, лекар и научник Лаза Лазаревић. За непуних 40 година живота, оставио је много иза себе како у књижевности тако и у медицини. Завршио је Високу школу у Београду, а медицину у Берлину. Живео је и радио у Београду, основао Резервну војну болницу, био редовни члан Одбора за науке, Одбора за ширење наука и књижевности у народу Српског ученог друштва, дописни члан Српске краљевске академије, шеф Унутрашњег дела Опште државне болнице и лични лекар краља Милана Обреновића. На основу својих радовa, утемељивач је неурологије у Србији и један од пионира ове гране медицине у Европи. Најзначајнији радови везани су му за симптоме ишијаса, а бавио се и хирургијом, акушерством, као и испитивањем дејства лекова и вакцинацијом. У књижевности се сматра зачетником психолошког романа и једним од најбољих наших реалиста. Иако је написао само девет приповедака, та дела са снажном унутрашњом драматиком имају класичну вредност, а најпозантија су Први пут с оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити и Швабица. Од 1992.године Културни центар Шабац додељује награду Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену приповетку на српском језику.

Од важних догађаја на овај дан директно или индиректно везаних за Србију издвојићемо :

1862.године рођен је књижевник Јанко Веселиновић;

1881.године рођен је Димитрије Туцовић, теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији.