На данашњи дан, 14. септембра 1842. године Народна скупштина изабрала је за кнеза Карађорђевог сина, Александра. Томе је претходила такозвана Вучићева буна и одлазак кнеза Михаила из Србије у Земун. Пошто је војска Томе Вучића-Перишића победоносно стигла до Београда, прво је основано „Привремено правление“ од уставобранитељских првака Перишића и Петронијевића, а потом је, пошто су београдски паша и Портин изасланик потврдили нову владу, Перишић сазвао Народну скупштину на Врачару, састављену од уставобранитељских присталица, која је извршила избор новог кнеза. Уставобранитељски режим са кнезом Александром се од почетка налазио у кризи, како због унутрашњих, тако и због спољашњих проблема, што је на крају довело до њиховог сукоба и повратка Обреновића на власт 1858. године. Унутрашње недаће биле су изазване поновним незадовољством сељака, чак и оних који су их у почетку подржавали, због неиспуњавања обећања, као и честим покушајима завера и побуна обреновићевске опозиције, док су се спољна мешања и невоље са стране појавили одмах по избору новог кнеза. Наиме, Порта је почетком новембра бератом потврдила избор Александра Карађорђевића, али се Русија томе енергично успротивила. Цар Никола је крајем октобра исте године у писму турском султану осудио преврат настао Вучићевом буном, а наредног месеца руски емисар барон Ливен стигао је најпре у Земун, а потом и у Београд са задатком да испита новонасталу ситуацију. Руска влада је затражила да се поништи избор и да се сазове нова скупштина. Порта је попустила пред тим захтевима, па је Александар био приморан да поднесе оставку. Под јаким притиском уставобранитељске власти, Народна скупштина је ипак потврдила претходни избор, који је Русија овога пута прихватила, али је, да би показала свој значај, затражила од уставобранитеља да прогнају из земље Перишића и Петронијевића. Новембра наредне године стигао је нови Портин берат којим је потврђен избор Александра за кнеза, мада Русија ни после тога није показивала пријатељско расположење према новом поретку.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1829. године склопљен је Једренски уговор измећу Русије и Турске, чија је шеста тачка обавезивала Порту на издавање хатишерифа Србији;
1914. године погинуо је оснивач листа Политика, Владислав Рибникар;
1941. године рођен је новинар и публициста Богдан Тирнанић;
1976. године преминуо је кнез Павле Карађорђевић, југословенски државник;
2001. године умрла је глумица Олга Ивановић.