У оно време када је Миодраг Булатовић био председник Удружења књижевника, а Адам Пуслојић секретар, примети Буле како овај за собом стално вуче некакве кесе.

– Што не носиш то у торби него у тим кесуринама? – пита га Буле.

– Немам торбу – одговара Адам.

И већ сутрадан Буле му купи и поклони торбу, кад после два дана опет Адам с кесама.

– Где ти је она торба што сам ти дао? – пита га Буле.

– Ево је у кеси – одговара Адам.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 87.