На данашњи дан, 28. септембра 1914. године преминуо је композитор, музички педагог и академик Стеван Стојановић Мокрањац. Рођен је 1856. године у Неготину, у Зајечару је завршио гимназију, а потом је био на природно-математичком одсеку Велике школе у Београду, одакле је захваљујући стипендији отишао на конзерваторијум у Минхен, где је учио хармонију и композицију. На трећој години изгубио је стипендију, вратио се у Србију и постао хоровођа Београдског певачког друштва. Својим композицијама и успесима на месту хоровође, успео је поново да је добије и настави студије прво у Риму, а затим у Лајпцигу, где је усавршио теорију и дириговање. По повратку у Србију био је изузето активан, те је поред осталог, 1889. основао “Гудачки квартет”, а неколико година касније иницирао је и покренуо “Савез певачких друштава”. Учествовао је у оснивању “Удружења српских музичара”, био је и наставник музике у гимназији и богословији, али је његов најзначајнији допринос на пољу организатора и покретача било оснивање, заједно са Манојловићем и Биничким, “Српске музичке школе” 1899. године, данас Средње музичке школе “Мокрањац”, у којој је био директор и професор теоријских предмета све до 1913. године. Што се његовог музичког стваралаштва тиче, оно се одликује изванредним смислом за уметничку обраду музичког фолклора и народних мелодија са којима је долазио у контакт, које је сакупљао, записивао и правио о њима студије, поставши у исти мах и оснивач музичке науке код нас. Нека од најпознатијих дела су му свакако: Руковети (петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске) , Приморски напјеви, Козар, као и његове духовне композиције које спадају у најистакнутија дела православног богослужења, као што су: Опело, Литургија, Акатист Богородици и друге. Стеван Мокрањац преминуо је у педесет деветој години у Скопљу, где се са породицом склонио по избијању рата, а његове мошти пренете су 1923.године на београдско Ново гробље. Од 1966. године, у знак сећања на великог композитора, у Неготину се сваке године традиционално одржавају “Мокрањчеви дани”.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1833. године рођен је српски политичар, новинар и почасни члан Српске краљевске академије, Владимир Јовановић;
1880. године рођен је мајор српске војске Војислав Воја Танкосић;
1944. године јединице Црвене армије у Другом светском рату су, на основу југословенско-совјетског договора, прешле у Србију;
1949. године Москва је једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље источног блока;