Имао је Зека Лакићев сабљу из Србије.

О тој сабљи причала су се разна чуда. Многи су је видели, многи је нису видели, јер се та сабља не носи сваки дан и у сваки бој.

Срби су више веровали, а Турци више страховали, да би то могла бити сабља Карађорђева.

Изазивали су га да сабљу пред њима испроба – ако пресече ово или оно… Ако не пресече, није Карађорђева…

– Друкчије се сабља доказује – говорио је Зека.

Нудили му за њу небројено благо. Скадарски везир поручивао: даје читаве Комове, да издиже док има пра-праунука – за ту сабљу.

Док је сабља била у Морачи, на њу Турци нису ударали.

Кажу да је сабљу Зека оставио на Цетињу, српском почивалу – господару Петру Првом, да је владика поклони ономе ко српско име најбоље одбрани.

Веле да ју је припасивао владика Петар Други Петровић Његош, вила међу песницима.

Драган Лакићевић

Извор: Лакићевић 2016: Драган Лакићевић, Српске легенде, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 156.