Кафана се налазила у данашњој улици Краљевића Марка 7. Њену изградњу, у исто време када и зграде Београдског универзитета, финансирао је Миша Анастасијевић, дунавски капетан у 19. веку.

Гости кафане били су богати трговци и намерници, чувене мераклије и највиђенији људи Милошевог времена.

У Сербским новинама објављено је 1889. да Златна лађа ради као кафана и хотел. Из огласа у Малим новинама из 1892. сазнаје се да је закупац кафане и хотела варошанин Марко Станић.

После Првог светског рата овај чувени београдски угоститељски објекат претворен је у Дом малолетника. Постоји и документ из којег се сазнаје да је зграду 1922. откупио угледни грађанин Мита Ђорђевић.

Видоје Голубовић

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, 189.