– Случајно се критичар Јован Скерлић обрео у мом родном селу, па упита једног мог земљака:

„Да ли познајеш Милована Глишића?”

„Да”, одговори тај сељак, „познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и почео тамо нешто да пискара. Отада за њега нисам ништа чуо! Али његов брат – то је славан човек!”

„А шта је он урадио да се толико прославио?”, упита Скерлић.

„Остао је у селу и успео да одгоји најбоље волове у овом крају!”, одговори сељак.

И опет се по кафанској сали разлеже чича Милованов смех…

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 15.