У једном веселом друштву запитаће Доситија један боцкало:

– Јел истина, оче калуђеру, што нам је приповедао наш попа, да су ђаволи најгора створења и да их је Бог зато црне оцрнио?

Доситије одговори:

– И ја сам као калуђер црно божје створење, па како могу против себи равнога говорити?

На то се питач сад покуњи и рече:

– Ал’ баш сад сам се уверио да ни сви ђаволи нису тако црни као што изгледају и као што их људи описују.

Извор: Златни прах : антологија анегдота о знаменитим личностима [прир. Урош Јечменица], Службени гласник, Београд, 2018, стр. 310–311.