Свети цар Константин је син римског цара Константина и царице Јелене. Кад је постао цар, прву велику битку водио је против свог супарника Максенција. Пред саму битку био је у великим бригама и сумњама, али тад му се јави сјајан крст на небу, окићен звездама, с написом: „Овим побеђуј.” Цар

Унук Хвалимира, син Петрислава, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем, а у земљи је покушавао да искорени паганство и богумилство. Записано је да га је Самуило на превару заробио и бацио

Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало, Кострома, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично

Спасовдан је четрдесети дан од Васкрса и увек пада у четвртак. Ово је сточарски и ратарски празник, који се слави и као крсна слава, али и као заветина за читаво село. У Босни се излази изван села, па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. Црква у Прањанима код

У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му

У петак и суботу пред Духове или Тројице дају се задушнице познате као Духовске или Летње задушнице. У народу се сматрају мање значајним од Зимских. У Трговишту и Пчињској области на гробље се излази у петак. Слично је и у Чачку, где многи излазе у петак поподне на гробље. У

Духови или Тројице су покретан празник, који увек пада у педесети дан од Васкрса. Посвећен је силаску Светог духа на апостоле. Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова

Почетак Беле недеље. Последње мрсне недеље пред почетак Петровданског поста. У овој недељи су и среда и петак трапави, односно мрсни дани. Бели дани који падају у седмицу по Духовима јесу заветни дани у многим селима. Заветује се због временских непогода, града, олује, поплаве и суше. Литија се организује у

Српска православна црква овај дан посветила је светом преподобном Јовану Стјеничком. Подвизавао се у пећинама близу Манастира Стјеник који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.

Епископ Вермадоаски, после великих овоземаљских дела, упокојио се у Господу 560. године. За њега се верује да је заштитник трговаца, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. Данас почиње годишње доба лето, по астрономском рачунању.

У свим српским селима врше се припреме за сутрашње Беле покладе. Кувају се у изобиљу разна јела, пеку печења, домаћини истачу вино и ракију, момци и девојке одвојено припремају маске, костиме и инструменте за поклоне, сватове и сличне поворке. Богатија домаћинства позивају сиромашне породице да им се прикључе у припремама

Петровске покладе су очуване у српској народној традицији. За покладе је обичај да се у току дана направе љуљашке на којима се укућани љуљају, са жељом да колико љуљашка високо полети, толико увис порасту и пшеница и кукуруз. ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.

Почетак Петровданског поста. Пост који данас почиње завршиће се на Петровдан 12. јула. Свети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији, Индији и Јерменији, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. У нашем народу га зову Вратолома,

Свети Јелисеј је живео и прославио се у IX веку. Прича се да га је Свети Илија узео за наследника, па кад се узнео у небо, бацио је свој огртач Јелисеју да настави с пророковањем. Прославио се многим чудесима, исцељењима и мудрошћу. Умро је у позним годинама. Овај дан се

Према црквеном календару, на овај дан славе се свети Вид, Модест и Крискентије, рођени на Сицилији, прослављени као борци нове вере, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу. Видовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену