Иако је дан Теодора Тирона 2. марта у црквеном календару, он се код Срба поштује у прву суботу Часног поста.

За Тодорову суботу је обичај да се спрема кољиво. Оно се у традицији Православне цркве употребљава од времена гоњења хришћана за време владавине цара Јулијана Апостата (361–363). Цар је хтео да оскрнави хришћане продавањем на пијаци хране попрскане крвљу идолских жртава.

Свети Теодор, који је 306. године уморен, јави се у сну цариградском епископу Евдоксију, разоткри му цареву намеру и рече да хришћани не купују храну на пијаци, него да кувају пшеницу и њом се хране. У спомен на тај догађај многи православни верници у Тодорову суботу спремају кувану пшеницу, кољиво.

Срби Светог великомученика Теодора Тирона зову Тодор и сматрају га великим заштитником коња.

У Банату верују да ноћу уочи Тодорове суботе јашу поворке белих коња, који могу да нанесу грдне штете селима и усевима кроз која пролазе ако их неко увреди. Међу њима је најопаснији хроми коњ, ког јаше сам Тодор.

У Шумадији и селима Тимочке крајине некад су се организовале сеоске коњске трке. Овог дана коње не ваља презати, већ само јахати.

Тодорова субота зове се и Тодорица. Верује се да тада први пут излазе змије из легла. Код Срба на Космету раширено је веровање да је Тодор управљао змијама. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их хватају.

Народна изрека: „Каква Тодорица, таква годиница”, казује да се по овом дану гледа какво ће време бити бити наредне године.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.