ТРНОВА ПЕТКА

Живела је у 12. веку, проповедала хришћанску веру и због тога била мучена и злостављана. Посечена је по наредби кнеза Тарасија на овај дан 1238. године. По налогу бугарског краља Асена, пренесена је у град Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом. Од тада се овај дан слави међу православцима на Балкану.

За Трнову Петку кажу да је и женски празник јер га првенствено празнују жене. Жене које су се заветовале светици на њен дан нису преле, месиле хлеб, прале рубље, износиле пепео из куће да не би „трнула снагаˮ.

Девојчицама се облаче нове хаљине, девојке ките венцима куће, а по подне се жене окупе и наздрављају Светој Петки. То је прилика да се испричају многобројне приче, као што је она о Петки и златној пређи, или како је Света Петка осушила руку цару многобошцу, о излечењу Краљевића Марка и друге.

На њен дан се у околини Зајечара организује воловска богомоља.

У западној Србији чобани не истерују стоку на удаљеније пашњаке, већ је чувају у непосредној близини куће.

Болесни траже лек пред иконама и фрескама Свете Петке из Трнова.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.