

ВАВЕДЕЊЕ
Пресвета Богородица је прва заветована девица у историји хришћанства. На овај дан у Јерусалиму је извршен свечани чин завештања девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима, а чин је обавио првосвештеник Захарије, отац Светог Јована Претече.
Ваведење славе сточари да би им светица заштитила стоку од звери. Избегава се узимање ножева, маказа и било каквог сечива да се зверима не би отварале чељусти.
У Србији на овај дан престају свадбе. По селима у Таковском срезу био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци, који се окупе око Манастира Ваведење у Завали. Последњи вашар у години у Гламочком пољу одржава се на Ваведење.
У селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у манастир Црковица, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода.
Старији људи кажу: „Ако на Ваведење пада киша – биће родна следећа година, ако дува јак ветар – биће неродна.ˮ
Ваведење је и слава манастира Хиландар.
Слави се као крсна слава.
Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.
