ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

Данас се завршава Великогоспојински пост. Званичан црквени назив празника јесте Успеније пресвете Богородице јер је то дан кад је Мајка Божја, мајка Исуса Христа, вечно уснула. Процењује се да је мајка доста надживела сина у његовом овоземаљском животу и да се предала Богу у шездесетим годинама. Читавог живота обилазила је света места која су је подсећала на сина, најчешће Голготу, Витлејем и Јелеонску гору. Била је у Антиохији у посети Светом Игњатију Богоносцу. Посетила је васкрслог Лазара, била код епископа кипарског, а опловила је око Свете Горе. Света Богородица је заштитница Свете Горе и посвећени су јој многи манастири и цркве. Велика је светица и зато је народ зове Велика госпођа или Госпојина. На овај дан завршава се двонедељни, строги пост.

У Горњој Пчињи мисле да је важније држати се поста пред Велику Госпојину него пред било који други празник, па чак и Васкрс. Из овог краја је и прича о људима који су мрсили на овај пост, па кренули на извор да се напију воде. Како су пришли, извор се зацрвене и појави се Богородица. Сви падоше на колена, а она учини да оседе, како би се опаметили.

Богородица поседује велике моћи: може да смрви ђавола у тили час; жабу је благосиљала да се не распадне кад угине; она је после смрти оживела и успела се на девето небо.

Заштитница је свег живог, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући православних Срба. Верује се да ако се попије мало састругане боје са њене иконе или фреске, то може помоћи код многих женских болести.

Убрано биље и траве на овај дан имају изузетно лековита својства. У Пчињи беру боровнице, а на Рајцу лековите траве.

По Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један од оних са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици.

Слави се као крсна слава.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.