Свети Димитрије Солунски Мироточиви (грч. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης) је био хришћански мученик за кога се верује да је живео у Солуну почетком 4. века. Током средњег века, свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војвода међу светитељима. Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.
Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом где је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде. Димитрије је по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство уместо да га по заповести и налогу цара Максимијана, истребљује. Цар, сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, уместо да их одврати, управо превео у хришћанство, нареди је да Димитрије буде прво утамничен а затим избоден копљима усред молитве. Тело му је било бачено, али га хришћани тајно узеше и сахранише. На месту где је свети сахрањен, велможа Леонтије из Илирије, излечен од тешке болести над гробом овог мученика, у знак захвалности подигао је цркву. Приликом ископавања темеља цркве пронађене су мошти светога великомученика Димитрија.
Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске; исцелитељем болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају покровитељем и заштитником Сибира. Сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући у његове исцелитељске моћи које су многима помогле.
Слави се 8. новембра по грегоријанском календару, односно 26.октобра по јулијанском календару.
У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама. Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђев данак хајдучки састанак.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org