Кнез Аквилин је, гонећи хришћане у Витинији Азијској, једном ухватио 380 људи и повео их са собом у идолски храм „бога“ Посејдона. Ту их је приморавао да принесу жртву идолу, али ни један му се не повинова. Баш тада је поред храма пролазио Парамон. Кад је видео гомилу везаних људи упитаје о чему се ради, па кад је сазнао рече: „О, колико невиних људи хоће кнез да закоље зато што се не клањају његовим мртвим идолима“. И продужи путем… Али кнез је послао слуге да га сустигну и убију. Слуге су га ухватиле и прво су му језик проболи трном, зато су га обнажили и свуда по телу изболи. Тако је Свети Парамон предао своју душу Господу. Потом су и оних 370 мученика посечени мачем. Сви су пострадали за Христа 250. године.