Свети мученик Евдоким. Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829-842) Евдоким је био млад официр у војсци. Као војник он је улагао сав труд да живи по заповестима јеванђелским. Чувао је чистоту своју непорочно и избегавао је да говори с другом женом осим мајке своје; био је милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига и још брижљивији у молитвама Богу. Избегавао је сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња”. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу Кападокијског. На том високом положају Евдоким се старао да буде праведан пред Богом и праведан према људима. Но по Божјем Промислу умро је рано, у 33 години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један човек дотакну се његовог гроба и оздрави; тако и једно узето дете устаде и оздрави. После 18 месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо без икаква знака трулења, као и диван мирис који се диѕао од тела светитељева. Мошти су му касније пренете пренете у Цариград и сахрањене у новој цркви Св. Богородице коју постројише Евдокимаови родитељи.