Свети мученик Антим, рођен у Никомидији и од детињства је васпитан као прави хришћанин. „Тело његово беше умртвљено, дух смирен, завист искорењена, гнев укроћен, леност прогнана; … имаше љубав к свима, мир са свима; благоразумност посред свију, ревност према слави Божјој, јавну свима“. Није чудо што је човек с таквим врлинама био постављен за епископа.
Свети Антим био је епископ у Никомидији у време љутог гоњења хришћана под немилосрдниим царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Нарочито у Никомидији проливаше се крв хришћанска потоцима. Једне године на Божић би сажежено у једном храму 20.000 мученика. То се десило у време Антимова архијерејства. Но гоњење се с тим не оконча, него се продужи, и многи хришћани беху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт.
Св. Антим се удаљи у једно село, Оману, не да би утекао од смрти него да би отуда могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници било је ухваћено и предато цару Максимијану. Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Седи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима, уведе их у дом и угости, па тек онда рече, да је он Антим кога они траже. Удивљени војници добротом Антимовом предложише му да се скрије, а они ће рећи цару да га нису могли наћи, али Антим одговори да он не сме дозволити, да се лажима преступа заповест Божја и његов живот спасава, него пође са војницима. Уз пут сви војници поверовали су у Христа и били су крштени од Антима. Изведен пред цара, Антим је дуго и љуто мучен и најзад секиром посечен. Умро је почетком 4. века.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org