

Константин Велики (лат. Constantinus Magnus; 27. фебруара око 272,[a] Наис — 22. маја 337, Никомедија), био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај персекуцији хришћана, па чак и прешао на њихову веру обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас); с друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Његов живот је предмет великог интересовања не само школованих историчара, теолога, археолога, историчара уметности, него и разних аматера. За то постоји више разлога. У првом реду, као и у свакој доброј прича и у Константиновој има нешто што импонује свима: борба за власт, војни подухвати на пространој географској позорници успешно пребродавање свих тешкоћа на путу ка вечној слави, скандали, убиства, верски спорови и апсорбујући културни контекст.
Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org
Флавија Јулија Хелена (лат. Flavia Iulia Helena), (рођ. Око 249. умрла око 329.. год.), познатија само као царица Јелена или св. Јелена, била је мајка римског цара Константина првог Великог. По традицији, насталој већ у 4.веку, Хелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских реликвија Часни крст, па се због тога поштује као светица и у Православној и у Римокатоличкој цркви.
Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org
No Comment