Света Тројица или Свето Тројство (грч. Τριάδα, лат. Trinitas) је хришћанска верска догма утврђена на црквеним саборима из 4. века, по којој је један Бог у трима личностима (гр. ипостас): Оца, Сина и Светог духа.
Иако се сама реч „тројство“ не налази у Библији, веровање у тројицу (тринитаризам, тројичност), одлика је већине хришћанских цркава и сматра се „централном догмом хришћанске теологије“. У западном хришћанству преовлађује мишљење да је тројична доктрина резултат дуготрајног проучавања Библије од стране Цркве. Насупрот томе, Православна црква тврди да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа преко апостола и да је као таква одувек била део вере Цркве.
Током историје неке хришћанске заједнице су одбацивале тринитарну позицију, наглашавајући Божје јединство као нпр: аријанство, монофизитство (коптска, јерменска и етиопска црква), модализам, унитаријанизам. Потпуно одвојену људску и божанску природу Христа проповедају несторијанци. Неке цркве имају засебне христолошке теорије, нпр: мормони, Јеховини сведоци.
У Новом завету се не може наћи никаква изричита представа Бога као тројединог бића, иако се могу наћи трострука славословља апостола Павла (нпр. 2. Кор. 13, 13) или Мт. 28, 19, приликом крштења „у име Оца и Сина и Светог духа“, која су послужила као основа за даље доктринарно тумачење.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org